Родослов фамилије Максимовић

Према породичном предању, фамилија Максимовић потиче са простора између Бијелог Поља и Сијенице и припада племену Васојевића. Село Чумић (Шумадија, Србија) населили су у времену пре Кочине крајине тј. у другој половини 18. века.

На основу записа предака у једној од читула, знамо да се најдаљи познати предак звао Божа, његов син је био Прокопља, а његов опет син Илија. Пошто се за њихове гробове незна, непознато је и ко је од њих био досељеник у Чумић. За Илијиног сина Максима, по коме је породично презиме Максимовић, и Максимову жену Марију се знају гробови, тако да се за њих са сигурношћу може тврдити да су били житељи села Чумића. Али се и даље незна ко је од наведене линије предака био онај који се населио у Чумић.

Максим и Марија Илић су имали шесторо синова (на надгробном споменику Маријином пише да је била мајка шесторице браће Максимовића) и ћерку Станку. Синови су се звали: Вуица, Алексије, Василије, Гаврило, Јован и Милован. Линкови у наставку одвешће вас до графичког (Г) односно текстуалног (Т) приказа грана родословног стабла фамилије Максимовић.

		Вуица Максимовић
		Алексије Максимовић
		Василије Максимовић
		Гаврило Максимовић
		Јован Максимовић
		Милован Максимовић
		Станка Максимовић

Максимова и Маријина ћерка Станка била је удата за Сретена Павловића, земљорадника из села Војковца. Њихов син Милован Павловић завршио је артиљеријску војну школу и напредовао до чина ђенерала. Био је управник Војне академије и у два наврата министар војске. На несрећу, на положају министра је био и у време мајског преврата када је од стране завереника и убијен.

Породична слава Максимовића је архангел Михаило - Аранђеловдан (21. новембар) а славе и архангела Гаврила (26. јул).

У Чумићу живе још 4 фамилије које са Максимовићима, према породичном предању, деле порекло и заједничке претке. То су фамилије: Глишић, Јаковљевић, Стевановић и Јанковић. За сада није поуздано утврђена родословна веза међу овим фамилијама али верујем да ће се ускоро то утврдити, барем оквирно.

ДНК тестирање

Савремена наука нуди нове начине и изворе који могу да се искористе у проучавању порудичне историје. Један од начина је и испитивање и упоређивање ДНК. За сада ћу рећи само то да се један од Максимовића (из гране Вуице Максимовића) тестирао на Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 25 маркера и на овај начин је могуће добити припадност некој од основних хаплогрупа и процену којој млађој грани те хаплогрупе би тестирани могао да припада.

За тестираног Максимовића је утврђена хаплогрупа I2 што значи да је давни предак по мушкој линији словенског порекла. Више од једне трећине Срба припада овој хаплогрупи (~33-36%), а посебно високе проценте бележи код херцеговачких Срба (преко 40%). На основу утврђених 25 маркера може се проценити да тестирани припада млађој грани I2-Y3120 односно још млађој грани PH908. Хаплогрупа I2-PH908 је појединачно најзаступљенија хаплогрупа српског народа. Њена старост се процењује на око 2000 година а најстарији заједнички предак је живео пре око 1700 година.

За прецизније одређивање хаплогрупе потребно је додатно тестирање које се за сада ради само у одређеним лабораторијама у иностранству и које су скупље и дуготрајније. Тестирани Максимовић је лабораторији доставио потребан узорак и у ишчекивању је резултата анализе а самим тим и позиционирању на генеалошком стаблу. Тиме би се одмах или у будућности утврдиле фамилије са којима је према генетици најсроднији што би могло да помогне у утврђивању географског и сродничког порекла. Да би све то било меродавно за целу фамилију Максимовић, више него корисно би било да се на исти начин тестирају и Максимовићи из осталих грана. Али и мушки чланови фамилија са којима се зна да су Максимовићи у сродству и које сам већ навео: Глишићи, Јаковљевићи, Стевановићи и Јанковићи