Архиве Србије

Архиви су установе за похрањивање, чување, заштиту и обраду архивске грађе државних органа власти и управе, друштвено-политичких и привредних организација, друштава и удружења, знаменитих појединаца... Највећим делом то су разне врсте докумената, али и културно-историјска добра других врста (ордење, фотографије и сл.).

Послове заштите архивске грађе на територији Републике Србије обавља Архивска мрежа која је организована по територијалном принципу, са Архивом Србије, као централном установом заштите. Поред Архива Србије као централне архивске установе, и две архиве за територије Војводине и Косова и Метохије, постоји још 33 историска архива која су одговорне за одређене општине. У наставку можете прегледати списак архива Србије.

За разлику од неких других европских земаља, архиве у Србије располажу углавном материјалом из периода последња два века што се поклапа са ослобађањем од Турског ропства и успостављање нове српске државе. То је главни разлог што су истраживачи породичних историја у другим европским земљама у могућности да кроз ову врсту грађе истраже своје корене и по 3-4 века уназад па и даље, а код нас је то управо период од само два века. Поготову што је наша архивска грађа често страдала у бројним окупацијама у оквиру та два века, а доста је страдало захваљујући и нашем немару. Најсвежији пример је „проналажење” вредног архивског материјала у неком буџаку Архива Србије после скоро 30 година.

На овом месту ћу са заинтересованима поделити моја искуства у коришћењу следећих архива:

1. Архив Србије у Београду
2. Историјски архив Шумадије у Крагујевцу
3. Историјски архив Београда у Београду

Поред мреже историјских архива од користи за истраживање породичне историје могу бити и друге, специјалистичке архиве. Једна од таквих је и Архив Војно-историјског института.