Речник имена

По доласку Срба у ове крајеве имена су нам била иста са именима свих Јужних Словена јер су сва црпла порекло из корена насталих у словенској прадомовини, у заједничким индоевропским језицима. У средњем веку под утицајем примања нове хришћанске вере почели смо да примамо библијска имена и имена светитеља тј. календарска имена (имена хебрејског, романског, грчког а нешто касније и руског порекла).

Вековна изложеност јаком византијском утицају оставила је значајан траг у нашем националном ономастикону. Препознатљив је такође и романски утицај који није занемарљив за разлику од германског и других који су симболични.

Ако хришћанско именско наслеђе узмемо као историјско-верску условљеност, намеће се закључак да је наш национални ономастикон у великој мери сачуван јер обилује основним карактеристикама општесловенског наслеђа. Наиме, у њему је релативно мали број имена чији елементи имају ослонац у неком од језика народа са којима смо у прошлости долазили у непосредни додир као нпр. са Турцима, Германима и др.

Именско наслеђе које је наш народ обликовао у прошлости предато је нама, стварајући нам обавезу његовог чувања од разноврсних ововременских уплива којима је изложено као што су утицај других језика, култура, медија, моде и других. То се једино може постићи уколико се према њему будемо односили одговорно у оној мери колико заслужује његов значај као једно од важних обележја нашег националног идентитета.

Из тог разлога дајем преглед српског именослова са пореклом и значењем властитих имена. За почетак извор је Црквени календар Српске православне цркве, а у плану је да се списак извора прошири у догледно време.

Именик наших предака

Жеља ми је да на овом месту дам спискове обичних, храбрих, поштених, честитих, вредних људи, наших предака и да им се помињањем њих и њихових имена макар мало захвалимо на ономе добром што данас јесмо. Јер за оно лоше што јесмо, сами смо одговорни и само ми можемо да поправимо. А можемо мало променити што нећемо заборављати наше претке.