Архив Србије

Целокупна архивска грађа која се чува у Архиву Србије, подељена је према времену настанка на две основне целине - стари и нови период. Најстарији фондови потичу из 19. века. Само један фонд и неки појединачни документи настали су раније. Стари период углавном обухвата архивску грађу насталу до Другог светског рата, а нови, архивску грађу из времена окупације и НОР-а, 1941-1944, и послератног развоја, као и грађу задружних организација и радничког покрета.

Грађа Архива Србије сврстана је у следеће групе:

• Фондови старог периода
• Фондови новог периода
• Лични фондови
• Збирке
• Библиотека
• Научно-информативна средства

За сваког истраживача би било корисно да се макар у глобалу упозна са садржајем фондова и збирки, јер је врло могуће да ће неки податке о својим прецима и рођацима пронаћи у једним фондовима, а неки опет у сасвим другим фондовима. Са садржајем је најлакше упознати се преко презентације Архива Србије у делу који обрађује фондове и збирке. Следећи ниво упознавања са садржајем би били водичи кроз цео Архив као и кроз фондове и збирке односно њихове делове, a исти се могу пронаћи у библиотеци самог Архива. Последњи ниво би, наравно, био прегледање самог архивског материјала.

Мој савет би сваком ко у Архиву Србије жели да сазна нешто о својим прецима и рођацима, крене од пописних књига из фонда Министарства финансија промишљеног и административног одељења као и од збирке тефтера и тефтера у оквиру збирке Мите Ценића и збирке поклона и откупа.

Пописне књиге

Пописне књиге становништва су део Фонда Министарства финансија - одељења промишљености односно административног. Попис је вршен ради евиденције имовине и радне способности како би на основу тога била одређена висина пореза становника Србије. Ове књиге обухватају период од 1839. до 1863. године, али највећи део тих књига се односи на 1862. и 1863. годину. У депоу Архива смештено је 131 књига од редног броја књиге 137 до 268. Све књиге су снимљене на 63 микрофилмске ролне.

Србија је тада била подељена на округе, срезове и општине, па су према тој подели и вршени пописи за свако село односно град. У библиотеци Архива постоји интерна брошура у којој је дат списак села и градова са назнаком у ком округу односно срезу се налази. Подаци у пописне књиге су уношени наравно ручно, при чему су рукописи мање или више читљиви. Такође су правописна правила тог времена била нешто другачија од данашњих што представља још једну отежавајућу околност. Стога је неопходно наоружати се стрпљењем и неочекивати да ће се брзим прегледањем доћи до тражених података.

Препорука је да пре него што кренете у истраживање микрофилмованих пописних књига код љубазне библиотекарке Архива распитате да ли је можда неки ранији истраживач публиковао препис пописа за село или чак крај који вас занима. Тачност тих преписа зависе пре свега од спретности тог истраживача да протумачи рукопис пописивача, али иако није можда баш најтачнији, сигурно је много читљивији и погоднији за брзо прегледање.

Подаци су у оквиру села тј. града груписана по домаћинствима где се наводи: име, презиме и занимање главе домаћинства, сродство и име чланова у односу на главу домаћинства, године старости, физичка или ментална мана која утиче на радну способност, имовина коју домаћинство поседује и њена вредност, врсте прихода и њихов годишњи износ, а на крају су домаћинства према имовини и приходу разврстана у по 7 катекорија. Није много али није ни мало.

На посебној страни можете погледати списак пописних књига према окрузима и срезовима а подељених на ролне микрофилмова. За пар ролни које су мени биле интересантне и које сам прегледао уписао сам и села која су обрађена у тим пописним књигама. Када у Архиву на микрофилмовима нађете села која вас интересују, од љубазног особља читаонице можете наручити скенирање жељених страна и нарезивање на диск који касније натенане можете проучавати на свом рачунару.

Такође сам почео да за села која су мени била интересантна сам вршим преписивање у мери како ми слободно време и моје способности дозвољавају. У наставку се налазе линкови до страна где се могу наћи преписи спискова урађени у мери до које сам стигао, а могу се преузети и скениране стране оригиналних пописних књига. Уколико било ко располаже са сличним материјалом који жели да подели, може ми се обратити око договора и око евентуалног постављања на овој страни.

• Чумић и Светлић (о.Крагујевачки с.Лепенички)
• Лужнице (о.Крагујевачки с.Крагујевачки)
• Копљаре (о.Крагујевачки с.Јасенички)
• Мечковац тј. Илићево (о.Крагујевачки с.Крагујевачки)
• Белосавци (о.Крагујевачки с.Јасенички)

Тефтери

Досијеи просветних радника