Родослов братства Жугић са Дурмитора
По причању старијих у борби дробњачког братства Вуловића са Бајом Пивљанином-Николићем, Бајо је назвао некаквог Вуловића, који му је највише досадио и нанио губитака, - Жугом чији су потомци касније прозвати Жугићима.

Родослови села Велики Поповац код Пожаревца
Велики Поповац код Пожаревца се налази на брдској коси, коју, средином села, дели поток, настао дотицањем воде из кладенаца - Васићког, Милошевачког, Влашког, Точурка и Точка и тече целом дужином села, према каналу, који је сада испод села, а ранијих се година, пре спровођења комасације, уливао, Селишким потоком, у реку Млаву.

Родослов породице Сикимић
Ми смо једна од типичних аутохтоних српских породица поријеклом из Старе Херцеговине, тј. данашња Источна Херцеговина (РС). Мало српских породица има богату историју и поријекло као што има породица Сикимић, која је до сада позната у протеклих 400. година, у досадашњих 14. генерација. Овдје имамо уписане све Сикимиће са планете, сем огранака који нису успјели урадити базу података, и у том дијелу није уписана женска популација. Сви потичемо од једног човјека, исте смо вјере и славимо крсну славу Светог Георгија – Ђурђевдан (сем огранака Жлијеби и Кришковци).

Родослов братства Кнежевић из Велике
На основу усменог предања и казивања мог оца, сазнао сам да је наш предак Чера дошао са своја два брата из Шаље, тачније из Черена, током XVI вијека по једнима или крајем XVI и почетком XVII вијека по другима. У својим биљешкама Миладин Шаљић из Пећи записао је да су дошли средином XVII вијека (око 1650.године), но и то није сигурно. Претпоставља се да су дошли прије 350-400 година. Отац ми је причао да су прво дошли у Корита код Плава. Тамо су били ковачи Радени и код њих су се смјестили, радећи у ковачници. Али, како им је пријетила опасност од Турака и крвне освете на коју су пали у Черене, то су се покренули до Иван – поља у Велику. И ту су Радени имали своје ковачнице, па су неко вријеме радили. Величани су имали намјеру да бар једног ковача задрже у Велици, па су бери понудили лијепу одиву Живаљевића за жену и да му изграде ковачницу насред села у засеок Десен. Он је пристао оженио се одивом Живаљевића, а Величани су испунили обећање и саградили ковачницу у Десену. Кад је прву ватру наложио у ковачници, дим се разлегао при земљи и низ Величку ријеку: „Овај се ође разроди и од њега постадоше братства, па ће временом заузети цијелу Велику !“ – говорили су стари људи. Тако и би, од њега је постало око дванаест братства Величких, док су његова браћа наставила пут преко Чакора, пут Метохије. У Пећи су се браћа раздвојила: један је отишао у село Истинић, где се настанио, размножио и данас тамо живе потомци, а други је отишао за Косовску Митровицу.

Девићи из Дробњака од Новљана
Постоји неколико верзија о поријеклу Девића. Неки веле да су Дробњаци, а други: Васојевићи. Да би успијели у истраживању треба се обратити Србској Православној Цркви (СПЦ), као и свим општинама Црне Горе, Србије и Републике Србске за поузданије податке.

Родослов фамилије Богојевић
Постоји предање да су Богојевићи од потомка Ивана Косанчића,јунака из Косовског боја 1389. године. Наиме, послије пропасти српске војске, жена Ивана Косанчића са пет синова (у неким предањима говори се о четири унука а професор Марко Поповић из Скадра говори о шест синова) и једном кћерком, одселили се у правцу запада. Познато је да су Турци присиљавали српске породице да се исељавају са Косова послије пропасти српске војске. Послије косовске битке, а нарочито послије пада читаве Србије 1459.год, Срби су се селили на разне стране, у Угарску више пута.

Родослови шумадијског села Котража код Страгара
Котража је насеље на обронцима Рудника у општини Страгари у централном делу Шумадије. Налази се 4,5 километара од географског центра Србије и Шумадије, који се налази на брду Светиња на магистралном путу Београд - Крагујевац. Прво насеље се звало Добра Лука а налазило се на месту данашњег Свињака. Спуштањем становништва са планине насеље је добило име Котражје и то име се задржало све до средине XIX века.

Родослов Чукурановића
Чукурановићи су пореклом цинцари из Солуна. Презиме носе по механи “Чукур хан” коју су њихови давни преци држали у Солуну. Време њиховог одласка из Грчке у Будим није познато, као ни време њиховог повратка из Будима у Београд. Из Београда пресељени у долину Западне Мораве.

Родослов Новаковића
Народно предање казује да су у XV вијеку живјели два брата Јанко и Новак Матељевић, познати јунаци и хајдучке харамбаше, водили су своје чете по свој Херцеговини и Босни, убијајући све што је било турско, многе паше и аге нијесу успијеле да их намаме у ступицу, па да их убију. Успијело је једино њиховом ујаку Милошу Влашићу који је за добру награду повео стотину турака у Дробњак и на превару убио обојицу. Иза Новака остану му синови Ђоко од две године и Симеун. Ђоко и Симеун узму презиме Новаковић по оцу Новаку.

Родослов Новаковића
Народно предање казује да су у XV вијеку живјели два брата Јанко и Новак Матељевић, познати јунаци и хајдучке харамбаше, водили су своје чете по свој Херцеговини и Босни, убијајући све што је било турско, многе паше и аге нијесу успијеле да их намаме у ступицу, па да их убију. Успијело је једино њиховом ујаку Милошу Влашићу који је за добру награду повео стотину турака у Дробњак и на превару убио обојицу. Иза Новака остану му синови Ђоко од две године и Симеун. Ђоко и Симеун узму презиме Новаковић по оцу Новаку.