Родословни приручник - IX корак

Када истражујући породичну историју, истраживач делимично или потпуно задовољи своју радозналост, поставља се прво питање: шта са прикупљеним подацима? Једини разуман одговор на ово питање је да се прикупљени подаци публикују. За то постоји неколико ваљаних разлога. Први разлог је тај што је сврха родослова да буде доступан свим члановима фамилије и да се преноси „са колена на колено“. Други разлог је што на тај начин сви заинтересовани могу учетвовати у исправљању и допуни родослова. Трећи разлог је што сваки публиковани родослов може некога ко се не налази на њему да мотивише да пожели родослов на коме ће се налазити и он сам и да га на тај начин подстакне да започне или настави рад на сопственом родослову. Или да постане узорак према коме ће неко да ради или публикује свој родослов.

Једна од могућих начина да се публикује родослов је интернет презентација. Овај начин има своје предности али и мане. Предност јој је та што се презентација може направити на самом почетку истраживања односно када је истраживач тек мало одмакао у свом истраживању. У наставку истраживања, како се буду прикупљали подаци врло их је једноставно додавати на презентацију односно мењати или исправљати постојећи садржај презентације. Предност је и та што садржај презентације може бити разнолик као што су графички и/или текстуални прикази родословног стабла, разни текстови који су директно или индиректно везани за породичну историју, фотографије, аудио и видео записи и слично. Такође, презентација да би била од користи и послужила основној сврси, не мора да има баш неки чврст концепт излагања, мада је корисно ако тај концепт постоји јер доприноси прегледности и занимљивости. Врло важна предност је то што је врло доступна свим заинтересованим и то у свако време и без обзира на место где се налази. За посетиоце је бесплатна а за онога ко публикује породичну историју неће представљати превелики издатак (отприлике 30€ на годишњем нивоу а може и јефтиније).

Постављање презентације подразумева закуп простора за смештање презентације код неког од провајдера као и закуп домена који се такође регулише са истим провајдером. Ове две ставке и представљају поменути оквирни трошак од око 30€ на годишњем нивоу. Наравно, ако је и то много могуће је на интернету наћи неки од бесплатних сервера за постављање презентација што подразумева да се на презентацији приказују и рекламе. Такође је потребно да или сами знате да направите презентацију или да неко вама близак (можда неки од родбине) то уради за вас. Након што се презентација постави у свом почетном облику потребно је исту пријавити на што већи број релевантних претраживача и база презентација као и на форумима који прате родословну тематику. На овај начин ће се омогућити што већем броју заинтересованих да на интернету пронађу баш вашу презентацију. При изради презентације је потребно водити рачуна и о томе да се оне прилагоде за претраживаче како би их они што боље описали у својим базама. Такође је корисно искористити и друштвене мреже (Фејсбук и слично) да се обавести и привуче што већи број посетилаца на презентацију.

Недостатак интернет презентација је што је временски ограничена плаћањем интернет провајдера и домена односно трајањем бесплатног сервиса. Делимичан недостатак је и то што интернет користи само део популације.

Други од могућих начина да се публикује родослов је да се сакупљени материјал штампа у облику књиге. Главна предност овог начина је њена трајност. Наиме, једном штампана књига може се чувати у породичним библиотекама више десетина година па чак и читав век и више. Такође, ако се одређени број примерака књиге достави библиотекама као што су Народна библиотека Србије, Библиотека Матице српске, разне универзитетске и факултетске библиотеке може се обезбедити да и када књиге више не буде ни у књижарама неком будућем истраживачу ће бити могуће да се упозна са садржајем ваше књиге.

Недостатак штампе као начина публиковања родослова је тај што онај ко жели да напише такву књигу мора поседовати умеће писаног изражавања што није својствено баш свакоме. Такође је потребно да књига поседује чврст концепт као и систематичан приступ излагању а и ово зависи од талента и искуства истраживача. Отежавајућа околност је и новац који је неопходно уложити да би се издала књига (не рачунајући новац који је утрошен у току самог истраживања и прикупљања података). Наравно део новца ће се вероватно вратити кроз продају књига али ја лично мислим да је то тек мањи део јер се овакве књиге обично издају у мањим тиражима од сто или пар стотина примерака. Ризик инвестирања би могао да се делимично смањи ако би се део тиража продао унапред претплатом.

Све у свему, најидеалније би било комбиновати ова два начина. Интернет презентацију користити од самог почетка истраживања док се не сакупи довољно материјала да се напише књига. А онда сакупљени материјал искористити да се напише књига и да се штампа.

Без обзира који начин публиковања изаберете треба имати још једну ствар на уму. Део података које сте прикупили се може сматрати поверљивим подацима. Ту пре свега мислим на датуме а и остале личне податке из живота тренутно живих особа. Да би избегли могуће неспоразуме корисно је тражити сагласност за објављивање личних података.