Родословни приручник - VII корак

У претходном кораку пробао сам да наведем и опишем што више докумената која се могу наћи у личним и породичним архивама а са којим сам се ја сусрео у свом истраживачком раду као и да истакнем нихову важност и могућности. У појединим случајевима се ради о документима која се могу наћи искључиво у личним и породичним архивама, а неки пут се могу наћи и у јавним архивама. У овим другим случајевима сам већ наводио нешто о тим јавним изворима. Међутим, мислим да ми нико неће замерити ако у овом кораку наведем све јавне писане изворе, без обзира што сам о њима мање или више већ писао у другим деловима ове презентације.

Пописне и пореске књиге (тефтери)

Пописне књиге становништва се чувају у Архиву Србије и део су Фонда Министарства финансија - одељења промишљености односно административног. Попис је вршен ради евиденције имовине и радне способности како би на основу тога била одређена висина пореза становника Србије. Ове књиге обухватају период од 1839. до 1863. године, али највећи део тих књига се односи на 1862. и 1863. годину. У депоу Архива смештено је 131 књига од редног броја књиге 137 до 268. Све књиге су снимљене на 63 микрофилмске ролне. Више о овом извору можете наћи на страни презентације коју сам посветио Архиву Србије. Са исте стране постоје везе према посебним странама на којима се могу наћи пописне књиге у електронском облику за насеља која су мени била занимљива као и скенирани пописи за иста насеља (Чумић, Мечковац тј. Илићево, Лужнице, Копљаре, Белосавци, ... ). У оквиру истог дела презентације налази се и списак пописних књига према окрузима и срезовима.

У Архиву Србије такође се налазе и књиге фискално-пореског карактера под називом тефтери. Они се чувају као Збирка тефтера из фонда Главног казначејства (1828–1848), затим у оквиру Збирке Мите Петровића (укупно 124 књиге) и у оквиру збирке Поклони и откупи (укупно 93 књиге). Најранији тефтер потиче из 1816. године, а мањи број из периода 1830–1839. године. Више о овом извору можете наћи на страни презентације коју сам посветио Архиву Србије.

Матичне књиге рођених/крштених, венчаних и умрлих

Матичне књиге се могу наћи на три места: у општинама односно месним канцеларијама када се ради о записима из задњих 100 година (од прилике), историјским архивама организованим по територијалном принципу (преглед архива у Србији је доступан на презентацији као и преглед презентација архива у Србији) за књиге које су старије од сто година (од прилике) и у црквама и манастирима пошто је започет процес враћања матичних књига. Овај извор сам обрадио у оквиру претходног корака па се не бих овде понављао. Такође на ову тему се може прочитати и у делу презентације који се односи на архиве.

Досијеи просветних радника и официра

У Архиву Србије и то у његовом одељењу у Железнику смештена је архивска грађа фонда новијег доба тј. период после другог светског рата. Ту је смештена и архивска грађа која потиче из Министарства просвете. У оквиру те грађе налазе се и досијеи просветних радника који садрже обиље података о лицима која су радили у просвети. Што се мене тиче пронашао сам досијеа рођака који су били учитељи и гимназијски професори и пре и после рата. Свако ко жели да пронађе неког свог рођака потребно је да прво прегледа регистар лица са именом и презименом (понекад са средњим именом или словом) чији се досијеи ту налазе и да на основу тога добије на увид комплетан материјал. Овај извор сам обрадио у оквиру претходног корака па се не бих овде понављао. Такође на ову тему се може прочитати и у делу презентације који се односи на Архив Србије.

У Архиву Војно-историјског института, слично досијеима просветних радника, могу се наћи досијеа официра Краљевине Србије и Краљевине Југославије. И ови досијеи могу да садрже обиље података о личном и професионалном животу тих официра. Свако ко жели да пронађе неког свог рођака потребно је да прво прегледа регистар лица са именом и презименом (понекад са средњим именом или словом) чији се досијеи ту налазе и да на основу тога добије на увид комплетан материјал. Овај извор сам обрадио у оквиру претходног корака па се не бих овде понављао. Такође на ову тему се може прочитати и у делу презентације који се односи на Архив Војно-историјског института.

Пријаве боравишта за Београд

У Историјском архиву Београда се као и у осталим историским архивама могу наћи матичне књиге рођених, венчаних и умрлих. У овом архиву се налазе наведене књиге за територију града Београда. Додуше, лично нисам користио ове књиге (мислим да ће ми требати у наредном периоду) али се оне налазе у попису архивске грађе ове архиве.

Оно што је мени лично било доступно из архива Београда су пријаве боравишта. Као што је пракса и до данашњих дана јесте да грађани Србије код надлежне институције пријављују адресу боравишта по одређеној процедури. У Историјском архиву Београда могуће је доћи до тих пријава становника Београда у периоду између првог и другог светског рата. Из тих пријава се може поред имена и презимена особе сазнати и: датум и место рођења, занимање, брачни статус, име супруге и деце као и њихова места и датум рођења, и наравно адресе где су све становали у Београду и датум када су пријављивани. Поред ових података могу се наћи и други занимљиви и корисни подаци, тако да се заиста вреди потрудити око овог извора. Такође на ову тему се може прочитати и у делу презентације који се односи на Историјски архив Београда.

Дневни листови

Као што сам у претходном кораку објаснио, пре свега дневни листови могу да донесу корисне податке за породичну историју. Ту првенствено мислим на обичај обавештавање рођака и пријатеља о смрти одређене особе кроз објављивање читуље. О рођацима можемо податке наћи и поводом других догађаја у којима су они учествовали, било да су то плаћени текстови (рекламе, обавештавања о венчавањима и слично) или се ради о регуларним новинским чланцима. За ову сврху могу служити како „велики” листови који доносе вести из земље и иностранства (нпр. Политика и слични листови) тако и локални листови. Такође могу бити интересантни и разни стручни или еснафски листови.

Места где се стари бројеви из 19. и 20. века појединих листова могу наћи то су историјски архиви (за Архив Србије знам да поседује старе бројеве Политике) и библиотеке (за Народну библиотеку Србије знам да такође поседују старе бројеве Политике и много других листова). Корисно је знати да се скенирани примерци листова који се налазе у Народној библиотеци Србије могу наћи и на сајту ове институције под називом Дигитална Народна библиотека Србије.

Књиге и шематизми

Постоји генерално неколико врста књига које могу бити од користи истраживачу породичне историје. Најопштије су историјске књиге које говоре о историји народа или државе или неког краја. Ако се у њој не спомињу особе или фамилије које су предмет истраживања, могу бити од помоћи за схватање општих историјских прилика у којима су живели чланови фамилије. Добро је познавати барем у главним цртама опште прилике у региону али и на нивоу појединог краја како би се боље разумели догађаји у фамилији. То се поготову односи на миграционе токове којих је у нашем народу а и на целом Балканском полуострву било на жалост пуно.

Следећа врста литературе се односи на ону која обрађује порекло становништва, било као главну или као једну од више тема које се обрађују. Понекад су област интересовања шири региони као што је Шумадија или област неког племена као што су Васојевићи на пример. Такође област може бити ужа као што је неки крај (Лепеница или Јасеница или Гружа у оквиру Шумадије) или још ужа као што је група села или пак само једно село. По мом мишљењу ове врсте литературе нема довољно јер није ни издалека обрађена комплетна територија Србије а камоли територија на којој живе или су живели Срби, али је ипак има доста тако да је препорука да се стално трага за оваквим насловима. Везано за ову врсту литературе заинтересованима бих препоручио да обрате пажњу на две едиције: У оквиру Српског етнографског зборника (САНУ) постојала је едиција „Насеља и порекло становништва” (у почетку се називала „Насеља српских земаља”) и библиотека „Хроника села” (САНУ и Културно просветна заједница Србије) која има и своја посебна издања. На приложеним линковима сам направио у оквиру моје презентације и прегледе наслова наведених едиција како бих макар кроз наслове олакшао заинтересованима да дођу до потребне литературе.

Трећа врста литературе је она која за предмет има породичну историју одређене фамилије, братства или племена и ова врста је најкориснији извор за сваког истраживача. У оквиру едиције „Хроника села” има доста оваквих наслова, али је ова врста литературе издавана и мимо било какве едиције већ као самостални наслови.

На жалост, наслови задње две врсте се често издају у малом броју примерака (300 или 500) и стога не само да се тешко налазе него и често нису пред очима заинтересованих. То доводи до тога да нисмо ни свесни за постојање књига која би нам много помогле. Стога је мој предлог да истраживања усмерите и на веће библиотеке односно на њихове регистре наслова. Од свих регистара најдоступнији је онај на интернету под називом „Виртуелна библиотека Србије”. Биће довољно да пробате разне кључне речи у претрази које описују Ваш крај и породицу и сигуран сам да ћете доћи барем до неког корисног наслова.

И још једна препорука у вези разних наслова које су од користи истраживачима породичних историја. Прелиставајући књиге за које мислите (или се надате) да Вам могу бити од користи, обавезно прегледајте или чак и ископирајте списак коришћене литературе јер сам доста пута у тим листама наишао на нове интересантне наслове.

На крају неколико речи о једној посебној врсти литературе под називом Шематизам. Ова врста књига представља службено издање у коме су пописани носиоци разних функција према организационој шеми. Ове књиге је издавала Краљевина Србија за своју државну организацију. Мислим да је и на почетку постојања Краљевине СХС односно Југославије настављена та пракса али се није задржала. Такође и Српска православна црква је објављивала и мислим да још увек објављује свој Шематизам. О овој врсти литературе сам површно упознат тј. нисам је имао у рукама али сам сматрао за потребно да је споменем и пре него што сам се упознао са њом зато што некоме и сама ова информација може бити од користи. Колико ја знам ове књиге се могу наћи у Народној библиотеци Србије.

Посебан део презентације посветио сам родословној литератури: разним родословним књигама које су мени биле од користи у истраживању, затим књигама које сам нашао у Народној библиотеци Србије и на крају родословне књиге у електронском облику које сам нашао или сам претворио у електронски облик.

Гробља

Надгробни споменици нуде доста података за истраживаче, било да се ради о градским или сеоским гробљима. Проблем са овим извором је то што постоји мноштво гробних места који су распоређени по некој својој просторној логици која не олакшава рад истраживача. Други проблем је старење споменика који временом могу зарастати, крунити се и нестајати заједно са последњим подацима о нашим прецима. Градска гробља имају извесну предност што се тиче истраживања. Предност се одражава у постојању јавних предузећа која су задужена за њих и при томе мање или више уредно воде евиденцију о особама које су сахрањене као и о особама на које се воде гробна места. Неке од евиденција се и даље воде у писаном облику али неке су у електронском облику тако да је претраживање много лакше и ефикасније. У сваком случају је препорука за истраживаче да искористе овај извор који сам обрадио у оквиру претходног корака па се не бих овде понављао.